Nova godina za dobar početak

Dobro je počela. Ova 2017. godina koja nije obećavala ništa i od koje nisam očekivala ništa. Izgleda da se najbolje stvari dešavaju baš tada, kad digneš ruke od svega, uživaš u onom što imaš i puštaš da stvari idu svojim tokom.

Od 01.01.2017. rješenje za posao u struci. Toliko dugo čekano i željeno, i zbog plate i zbog lične satisfakcije. Zbog osjećaja da nije uzalud sav trud i učenje, napori da dokažem da znam, da mogu, da zaslužujem.

Objavljen tekst u Lolinom konkursu „Ljudi s olovkama“. Napisan u dahu, nastao u toku vožnje biciklom, prijavljen bez ikakvih očekivanja a ipak objavljen. I donio osmjeh, radost i još jedan razlog za sretan početak ove godine.

Ona raste, uči, postaje „prava cura“ kako voli da kaže. Iz vrtića donosi nova znanja, nove vještine pa me nasmije kad kaže: „Mama, znaš li da krtica kopa zemlju“ a i iznenadi sa masom novim pitanja: „Zašto mi nisi rodila brata ili djevojčicu da žive u našoj kući? A kad ćeš? A kako će doći u stomak? A kako je Aleksa dobio sestru a ja nisam?“.

Ja sam postala mirnija i spokojnija. Nekako se sve odvija tokom koji priželjkujem. Ne tražim mnogo i imam dovoljno. Dovoljno ljubavi, sreće i zdravlja za svoje najdraže. Isto želim i vama…

Advertisements

U Novoj godini…

Ne tako davno, obećala sam sebi (a obećao je i On) da ću imati svoj dan u nedelji i da će taj dan biti srijeda. Jedna došla, došli gosti, drugu iskoristila nekako, treća prošla u radu, četvrta u oporavku od dočeka i moje srijede nema pa nema. Obećanje ludom radovanje. I od niza novogodišnjih odluka (koje sam prvi put donijela ove godine) obećala sam sebi da ću ići na aerobik, pilates, bilo šta. Kad uplatim novac, valjda će mi biti žao da propadne pa ću biti redovna. Bar ću tu imati svojih sat vremena.

I tako, u nedostatku slobodnog vremena i višku umora i potrebe za osamom, On je izveo Nju napolje i pustio me da budem sama najmanje dva sata. Prošao je tek sat a ja već cupkam, gledam kako kazaljke „trče“ i očekujem ih svakog momenta. Tako dolazim do zaključka da je problem u meni a ne u vremenu. Ne znam da se opustim, da iskoristim ono što imam, sva sam u žurbi.

Ove godine obećavam sebi (opet ja i obećanja) da ću to da promjenim. Neću gledati na sat. Neću žuriti. Uživaću i u onih pet minuta dok se protežem u krevetu i tjeram se ustanem.

Vama želim isto. Uživajte u svakom trenutku ove 2014. godine.