Jutra poput ovog…

Ovo je jedno od onih jutara koje dugo čekam. Kući sam. Pada kiša. Djeca spavaju.

Kafa u tišini, blog. Podsjeća me ovo jutro na jutra prije nekoliko godina, kad sam redovno pisala ovaj blog, kad me ispunjavala radošću svaka riječ koju napišem. Ispunjava me i sada ali često počnem da pišem pa uhvatim sebe kako krojim svaku rečenicu a kad to radim, nema mi smisla. Ipak je ovo lični blog.

Dani nam lete, ne prolaze, bar meni. Posao, škola, vrtić i vrlo malo zajedničkog vremena. To nije ono o čemu sam maštala kao djevojčica. Nije ono što me ispunjava. Jedan dio mene želi da nema radno vrijeme već da bude kući sa svojom porodicom. Drugi dio, kad je kući nekoliko dana, jedva čeka da ode na posao i odmori od vriske, galame, dječijih svađa, nepregledne hrpe suđa i veša…

Ali, valjda je to normalno. Svaki dan ne može i ne treba biti isti. Bilo bi dosadno. Zato ovih dana grabim trenutke sa djecom, pravimo garažu za autiće, kuću za lutke…

Završavam kafu uz blog koji volim i već čujem dozivanje iz sobe… „Mama, jel to pada kiša“. Pada. Hoćemo, skakaćemo po baricama, djeco…

Snježana M.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.