Polazak u školu

Prekjuče je ugledala svijet a ja sam se još juče brinula kako će se snaći u vrtiću. Nisam se pošteno ni navikla na ovo danas a Ona već sutra kreće u školu.

Ovaj put se neću brinuti kako će se uklopiti u društvo i neću dozvoliti da me muče pitanja da li će se osjećati odbačenom, izopštenom, manje vrijednom. Neću se brinuti da li će je pogoditi neka neprimjerena opaska učiteljice ili će je povrijediti neki gest njene najbolje prijateljice.

Ona nije ja. To nikako da naučim. Nju neće mučiti ista pitanja kao mene. Možda i hoće ali sigurno će naći drugačije odgovore na njih. Možda će je mučiti ono što je meni bilo bezazleno a biće joj bezazleno ono što je mene mučilo. Ali ja to neću znati. Biće to njena unutrašnja previranja koja će morati sama da prevaziđe jer meni će najlakše biti da kažem: „ne brini se“ ali samo ona može naučiti da se ne brine.

I to je normalno. Jedan dio života i odrastanja koji ugrađujemo u ono što ćemo biti sutra. Samo iz tog razloga bih voljela da mogu da upravljam njenim mislima i izgradim joj samopouzdanje koje ja sama u tom periodu nisam imala.

Ipak, kako Ona nije ja, na to ne mogu uticati ali mogu da joj pružim bezrezervnu podršku i da joj čuvam leđa ali tako da ona to ne vidi.

Od sutra ulazimo u novu životnu fazu i radujemo joj se.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.