Kampovanje u sred srijede

Kao zaljubljenici u prirodu, šator za kampovanje smo kupili prije nekoliko godina. Razne okolnosti su učinile da ga nikad nismo iskoristili. Poslovne obaveze, nemarnost (zaboravnost), vremenske prilike i drugi izgovori…

Trudimo se da bar jedan dan u sedmici provedemo u zajedničkim aktivnostimo i obično to bude vikendom ali eto, omakla nam se ta srijeda, kad je temperatura pokazivala 35 stepeni i očekivali smo toplu noć. Kako imamo dvorište, za naše potrebe dovoljno veliko, sasvim spontano smo odlučili da te večeri razvučemo šator i da kampujemo.

Bila je to divna zamisao, jača polovina je čak zamjesila tijesto za picu dok sam ja došla sa posla a postavljanje šatora je išlo po planu iako smo jedva disali čak i u osam sati uveče.

Isplanirali gledanje filma za djecu, pica i sokići u paketu (nekom sok, nekom pivo), noć pod zvjezdama, kad djeca od umora i miline zaspu, onda bismo nastavili sa romantikom… Bila je to lijepa zamisao.

Ona je donijela hrpu igračaka, slagala ih a On je iste te igračke izbacivao vani pa je Ona izbacila njega iz šatora. Dok sam ga tješila i pokušavala da mu nađem drugu zanimaciju, Ona je (ne pitajte kako) upetljala kosu u rajsferšlus od „vrata“ šatora i naravno vrištala. Nas dvoje (odraslih) smo se trudili da se pravimo da kampovanje ide po planu. Od pice smo odustali zbog prevelike vrućine (još nam je samo rerna trebala u tom trenutku) ali i zbog iscrpljenosti.

Kad je došlo vrijeme za spavanje, tu su tek nastale muke. Ona hoće da svi uđemo u šator, nas dvoje se preznojavamo, On razbacuje igračke, pere ruke u soku, nervoza na visokom nivou. Njegov ritual smo ispoštovali, dali mu flašicu sa mlijekom i zatvorili ga u trampolinu nadajući se da će zaspati, što je konačno i uradio, nakon sat vremena mučenja (i sebe i nas). Ona nije odustajala od ideje da uđemo sa njom u šator i svi zajedno spavamo pa sam ušla samo ja, da joj ugodim. Zaspala je u roku od 3 minute.

Sjela sam, ne vjerujući u šta se kampovanje pretvorilo. A trebali smo da gledamo film za djecu, jedemo picu i uživamo. Tijesto smo sutradan bacili, laptop nismo ni uključili.

A ipak, nakon tri dana vidim da je uživanje bila i ova, realna, verzija našeg druženja. Ništa ne bude onako kako zamislimo, kao i inače u životu. Ali ono što bude, ako to prihvatimo i naučimo da se sa istim uhvatimo u koštac, možemo sami pretvoriti u lijepo.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.