Neplanirano savršen dan

Bila je ovo jedna od onih lijepih i lijenih nedjelja koje dugo planiram a nikad ih ne ostvarim. Zapravo, ostvarim ih kad prestanem planirati.

Prvo je noć prošla neočekivano, uz samo jedno buđenje, za razliku od ostalih koje provodim više budna nego spavajući. Vjerovatno sam zato i ustala raspoložena i nije mi bilo potrebno da ćutim uz kafu i čekam da mi se mozak probudi i počne reagovati. Ona je tražila da se igramo i ja sam se zaista igrala, srcem unijeta u ulogu koju mi je namijenila. I On je dopustio da mama bude posvećena i sestri, ne samo njemu pa se zabavljao ne remeteći našu igru.

Kad je već došlo (i prošlo) vrijeme za doručak, prekinule smo sa igranjem a njih dvoje nastavili uz neizbježno vrištanje koje mi ovaj put, onako naspavanoj, nije smetalo. Otišli smo u šetnju, udovoljila sam i Njenoj želji za slatkišima pa sam morala i sebe da počastim uživanjem, i to bez grižnje savjesti.

Kad smo vratili, oboje su zaspali, kuća je bila uredna, bez razbacanih igračaka i odjeće bačene gdje se stigne. Naravno da sam iskoristila to vrijeme da popijem kafu, pojedem čokoladu i pročitam nešto dok mi je Muž grijao stopala i ćutke sa mnom dijelio taj sat tišine i spokoja.

Po buđenju je preuzeo brigu o Njemu pa sam bez ikakve žurbe pravila ručak dok je Ona pripremala teren za jedvačekajuću jelku. Čak smo i ručali svi zajedno, i to za stolom namjenjenim za tu svrhu, što se ne dešava baš često.

A onda, kićenje jelke. Ritual koji volim i koji ću voljeti dok ima života u meni. Nakit više ne kupujemo, koristimo stari ali više volimo ono što napravimo sami jer nam je to razlog više za druženje.

Onda je došlo vrijeme za spremanje za laku noć. Dok sam nju tuširala, odnosno, nadgledala dok se sama tušira (i naravno, usput ribala lavabo) tata je Njega već uspavao. Znala sam da, i pored toga što je On rano zaspao, neću imati baš puno vremena za sebe jer sam Njoj obećala dvije priče i grljenje dok ne zaspi. I ispunila sam obećanje ali nisam ni pomislila da će i Ona zaspati tako brzo. Do deset sati sam uspjela da sredim i ostatak suđa i igračaka iza njih, da sebe spremim za spavanje i da pišem ovo što čitate.

Iznenađena i obradovana ishodom ovog dana, shvatam da se najbolje stvari dešavaju kad ih najmanje očekujemo. Kad planiram da ih oboje uspavam rano, oni kao da se dogovore pa bude jedno drugo naizmjenično. Kad zbog ručka/usisavanja/sličnih poslova odbijem Njenu molbu da se igramo, obavezno se On unervozi i onda niti radim niti njoj udovoljim. Kad nam isplaniram porodično druženje koje uključuje zajednički ručak, odmor, uživanje, ljenčarenje, redovno nam dođu gosti ili se nametnu neke druge obaveze koje nas odvuku. Prema tome, ja više ništa neću planirati već ću uživati kad god uhvatim priliku. Baš kao i sad, duša mi spava ali ja od miline ne mogu u krevet…

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.