Spavaj kad beba spava!

Spavaj kad beba spava!

– Kako kad moram….?

– Lako! Jednostavno spavaj!

Najbolji savjet koji sam ikad dobila. Znam, i vama, kao i meni tada, zvuči neostvarivo. Kako da spavam, ko će napraviti ručak, uključiti mašinu, usisati… uraditi masu stvari koje moraju biti završene?

Naspram svih čari roditeljstva, nedostatak sna sam najteže podnijela. Nenaspavana ne funkcionišem a ponekad imam osjećaj da se nikada ne bih ni naspavala, i da imam priliku. Kad se Ona rodila, bila sam u mnogo većem haosu nego sa Njim. Nisam imala mnogo iskustva u kuhinji, nisam znala da se sve to može pojednostaviti, da su neki poslovi važniji od drugih i da nije bitno šta će ko reći kad nenajavljeno upadne u kuću. I nisam spavala kad i Ona. Pravila sam ručak, prala prozore, čistila, ponekad ukrala i koji minut za sebe ali kad bih odlučila da i ja malo odmorim, ona bi se već probudila.

Sa Njim sam (iskusnija) pametnija. On najčešće spava dva puta u toku dana, prvi put pola sata a drugi put sat i nešto više. Šta ću kuhati za ručak, već znam jer unaprijed za par dana osmislim jelovnik pa već imam sve namirnice spremne. Čim zaspi prvi put, počnem sa pravljenjem ručka i ako mogu, i završim tako da sam ostatak dana mirna. I naravno da pravim samo jednostavna jela, ponekad i za dva dana, ponekad zaledim ostatak i uvijek mi dobro dođe za dane kad mi se ništa ne da.

Kad dođe vrijeme za drugo spavanje, uspavam ga i legnem i ja, ma kakvo da je stanje u kući, ma koliko veša da me čeka i ma koliko da nisam umorna. Da, ležim i kad mi se ne spava jer me na kraju dana uvijek stigne nemoć. Natjeram sebe sa ležim minimalno pola sata i da ne razmišljam baš o ničemu. Nekad slatko zaspim, nekad jedva čekam da ustanem ali svaki put skupim novu energiju za ostatak dana. I mnogo sam produktivnija, vjerujte mi.

Pozdrav od mame koja je upravo odspavala svojih pola sata.

Advertisements

Neplanirano savršen dan

Bila je ovo jedna od onih lijepih i lijenih nedjelja koje dugo planiram a nikad ih ne ostvarim. Zapravo, ostvarim ih kad prestanem planirati.

Prvo je noć prošla neočekivano, uz samo jedno buđenje, za razliku od ostalih koje provodim više budna nego spavajući. Vjerovatno sam zato i ustala raspoložena i nije mi bilo potrebno da ćutim uz kafu i čekam da mi se mozak probudi i počne reagovati. Ona je tražila da se igramo i ja sam se zaista igrala, srcem unijeta u ulogu koju mi je namijenila. I On je dopustio da mama bude posvećena i sestri, ne samo njemu pa se zabavljao ne remeteći našu igru.

Kad je već došlo (i prošlo) vrijeme za doručak, prekinule smo sa igranjem a njih dvoje nastavili uz neizbježno vrištanje koje mi ovaj put, onako naspavanoj, nije smetalo. Otišli smo u šetnju, udovoljila sam i Njenoj želji za slatkišima pa sam morala i sebe da počastim uživanjem, i to bez grižnje savjesti.

Kad smo vratili, oboje su zaspali, kuća je bila uredna, bez razbacanih igračaka i odjeće bačene gdje se stigne. Naravno da sam iskoristila to vrijeme da popijem kafu, pojedem čokoladu i pročitam nešto dok mi je Muž grijao stopala i ćutke sa mnom dijelio taj sat tišine i spokoja.

Po buđenju je preuzeo brigu o Njemu pa sam bez ikakve žurbe pravila ručak dok je Ona pripremala teren za jedvačekajuću jelku. Čak smo i ručali svi zajedno, i to za stolom namjenjenim za tu svrhu, što se ne dešava baš često.

A onda, kićenje jelke. Ritual koji volim i koji ću voljeti dok ima života u meni. Nakit više ne kupujemo, koristimo stari ali više volimo ono što napravimo sami jer nam je to razlog više za druženje.

Onda je došlo vrijeme za spremanje za laku noć. Dok sam nju tuširala, odnosno, nadgledala dok se sama tušira (i naravno, usput ribala lavabo) tata je Njega već uspavao. Znala sam da, i pored toga što je On rano zaspao, neću imati baš puno vremena za sebe jer sam Njoj obećala dvije priče i grljenje dok ne zaspi. I ispunila sam obećanje ali nisam ni pomislila da će i Ona zaspati tako brzo. Do deset sati sam uspjela da sredim i ostatak suđa i igračaka iza njih, da sebe spremim za spavanje i da pišem ovo što čitate.

Iznenađena i obradovana ishodom ovog dana, shvatam da se najbolje stvari dešavaju kad ih najmanje očekujemo. Kad planiram da ih oboje uspavam rano, oni kao da se dogovore pa bude jedno drugo naizmjenično. Kad zbog ručka/usisavanja/sličnih poslova odbijem Njenu molbu da se igramo, obavezno se On unervozi i onda niti radim niti njoj udovoljim. Kad nam isplaniram porodično druženje koje uključuje zajednički ručak, odmor, uživanje, ljenčarenje, redovno nam dođu gosti ili se nametnu neke druge obaveze koje nas odvuku. Prema tome, ja više ništa neću planirati već ću uživati kad god uhvatim priliku. Baš kao i sad, duša mi spava ali ja od miline ne mogu u krevet…