Spremanje za izlazak sa bebom i šta bih sada drugačije uradila

Kad je moja, sada četvorogodišnja, djevojčica bila beba pa čak i do njene treće godine, izlasci iz kuće na dalje od 1 km bili su nam ravni pakovanju za sedmodnevno putovanje. Nema šta nisam stavljala u torbu, za svaki slučaj. Šta ako povrati tri puta u toku ta dva sata? Šta ako napuni šest pelena? Šta ako padne pet puta? Šta ako padne snijeg usred avgusta? Mama mora biti spremna na sve. Nije ni čudo što su mi  duge šetnje bile mrske.

Jedna olakšavajuća ali isto tako otežavajuća okolnost bila je ta da smo često, za dalje destinacije, koristile auto umjesto autobusa tako da sam imala cijeli gepek i tri sjedišta na raspolaganju. Super, jer ima prostora. Loše, jer ima previše prostora a ja ne znam za granice.

Jednog februara, imala je tada samo sedam mjeseci, vani je bilo prilično hladno a Ona, mada dobro obučena, od stvari je imala samo ono na sebi, jedna pelena i jedna dekica u autu i sokić u torbi. Taj „propust“ mi se desio zato što sam silom prilika bila primorana da se ranije pojavim na datom događaju pa sam prepustila tati da spremi Nju, ne sluteći da nema sposobnosti pakovanja kao mama. Nakon obavljenog, odlučismo da se počastimo i da odemo na jedno, nama posebno mjesto a nije nam bilo usput da idemo kući po još opreme pa odlučismo da idemo takvi kakvi smo. I na moje iznenađenje, ništa nam osim one jedne pelene i dekice nije ni bilo potrebno.

A kad pogledam spremanje svoje malenkosti za duži boravak van kuće, kad sam smatrala da trebam malo da se upristojim, to je tek bio horor. Svu garderobu izvučem iz ormara ali i dalje nemam šta da obučem jer sam se, naravno, udebljala. I ono što sam mogla, u toj gomili nisam mogla da nađem pa sam uglavnom oblačila prvo što mogu da navučem i stalno kritikovala sebe kako ne ličim na žensko (naravno da sam opet zaboravila da se počešljam). O ličnim stvarima bolje da ne pišem. Nosila sam sve osim onog što mi je stvarno trebalo.

Sad sam malo (malo više) pametnija. Organizovanija. Sad bih radila drugačije i voljela bih da sam imala nekoga da me tada posavjetuje šta je zaista neophodno u šetnji.

DSCN4855

Da sam sada mama male bebe, nosila bih (zapravo uvijek imala spremno kad odlučimo ići vani), osim onog što ima na sebi:

  • jednu, eventualno dvije pelene
  • jedne čarape, bodi, majicu i hlačice (ja sam nosila i po troje od svega)
  • jednu dekicu, ako je hladno, koja bi svakako bila u kolicima (ja sam uvijek imala i rezervnu)
  • flašicu vode
  • vlažne i suve maramice
  • nešto za jelo, u zavisnosti od uzrasta (kašicu, keksić, grožđice, kifle ili slično)
  • samo jednu igračkicu u slučaju dosade 

A sebe bih takođe unaprijed pripremila za svaki izlazak, onako kako tada nisam znala, tako što bih imala pravila:

  • šminka koju koristim na jednom mjestu, uvijek dostupna
  • ako vežem kosu, sve neophodno na jednom mjestu, po mogućnosti, odmah uz šminku
  • dvije ili tri odjevne kombinacije za koje sigurno znam da mi dobro stoje, ne mora biti na jednom mjestu ali da znam da je to-to u slučaju kad mi zatreba, da ne razmišljam
  • u torbi za sebe: novčanik, naočale, ključevi, labelo/sjaj za usne, krema za ruke

Kad je Ona bila beba, bila sam potpuno neorganizovana i zbrkana. Nisam znala ni gdje se ja nalazim a kamoli moje stvari, moja torba, šminka, odjeća.  A moglo je drugačije, samo da sam malo sjela i porazgovarala sama sa sobom. Ništa od svih silnih stvari koje sam vukla sa sobom, nisam koristila, osim ovog, gore navedenog što bih nosila sada.

Sad Ona ima 4 godine. Ponekad, za svaki slučaj, ponesem za nju duplu majicu. Ako idemo kod nekog, onda i čarape sa podebljanim đonom umjesto papuča. A u svoju torbu, pored svojih stvari, ubacim joj vodu, Njen omiljeni keks i vlažne i suve maramice. I puno sam lakša i rasterećenija. Uživamo u šetnjama jer nema tereta u rukama. 

Ako imate neki dobar savjet za još bolju organizaciju,  slobodno pišite. Uskoro će mi trebati… 

Advertisements

2 мишљења на „Spremanje za izlazak sa bebom i šta bih sada drugačije uradila

  1. Dodala bih maramu ili nosiljku za nošenje bebe, sa ili bez kolica. Ukoliko biste bili bez kolica, sve te stvarčice u ranac, pa na leđa, a bebu napred i slobodni ste da idete gde god. Govorim iz sopstvenog iskustva. I dan danas se trudim da imam ring sling pri ruci, iako se moja 2ipogodišnja curica sve manje želi nositi.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.