Osvrt

Vrijeme prolazi. Život nam neprestano dovodi jedne a odvodi druge ljude. I to je u redu ali ponekad se upitam, sjeti li se mene neko kome sam nekad bila važna, da li sam obiljeljižila nečiji dio života dovoljno snažno da poželi opet da me vidi, da poželi da se vrati u vrijeme i okolnosti koje su nas spojile.

Neke ljude nikad nisam upoznala a osjećala sam ih kao svoju porodicu. Neki su me zaboravili, neke sam zaboravila ja a neke možda i svakodnevno imam priliku sresti. Ali šta bismo rekli i kad bismo zastali? Da li smo isti oni od prije deset godina,  iste priče, iste sreće i tuge?

Možda će se neko i pronaći, možda je baš neko od vas nekada davno, prije deset godina, na blog.ba sagradio svoj blog i osjećao se dijelom neraskidive zajednice, tugovao sa svakim pucanjem istog i konačnim gašenjem krenuo nekim novim putevima, boljim ili ne, potpuno je svejedno ali više nikada istim.

Hvala onima koji su, ne samo čitali već davali bezrezervnu podršku u bolu koji me je tada tjerao  da pišem. Neki ljudi su ostavili neizbrisiv trag i voljela bih vratiti taj osjećaj nemoći i snage u isto vrijeme baš zahvaljujući njima.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s