Kako se navikavamo na vrtić

Prve dane u vrtiću smo preživjeli. Lakše Ona nego mama iako je bilo baš onako kako sam strahovala. Vrištanje i plač, neispavanost i otimanje. I opet plač kad sam došla po nju. I cijela tri dana tako. Četvrti dan tek koja suzica dok drži tetinu ruku i pušta mamu.

Novi drugari, nove priče, navike, igre… posebno sam se radovala kad je brzinom svjetlosti počela da kupi igračke pred spavanje, da ih ne odnese miš. Posebno hvala vaspitačici za ovo. Ona se prilagođava iako smo malo-malo pa kući. Virusi nas ne zaobilaze a ja već gubim strpljenje u borbi sa njima.

Ona se prilagođava a ja? Ja brinem. Hiljadu pitanja mi se vrzma po glavi. Kad na putu prema kući kaže da je gladna, brinem se da nije jela. Kad kaže da više neće da ide u vrtić, strahujem da joj nije lijepo tamo. Kad kaže da Maja neće da se igra sa njom i da joj je rekla da njena mama neće doći po nju, brinem se da se osjeća odbačenom. Brinem se zbog svega što ne mogu promjeniti, ne mogu vidjeti da li je sretna, da li stoji sa drugarima ili im prilazi da se igra, da li čeka da je pozovu ili trči za njima iako je odguruju. A sve te stvari, i da vidim i znam, ne mogu promjeniti a ipak brinem.

Da li je teta voli jednako kao ja!? Naravno da ne, ko će je voljeti kao ja. Ali, ako je ne voli toliko, kako će se brinuti o njoj? Kako će Ona u njoj pronaći sigurno utočište pored toliko druge djece.

Znam, suludo je to što mislim. Njoj je lijepo u vrtiću, čak i kad me pita jel nećemo više ići tamo. Treba vremena da se navikne da će joj vrtić biti druga kuća, da tu nismo došli samo da se poigramo i idemo. Tješi me što, kad je pitam da li voli teta i da li teta voli nju, uvijek odgovara sa DA. Tješe me priče o drugarima ispričane uz osmjeh.

Tješi me osmjeh na njenom licu kad joj kažem da su je se drugari i teta poželjeli i da sutra idemo u vrtić.

 

Advertisements

2 мишљења на „Kako se navikavamo na vrtić

  1. Svuda ista prica sa vrticima. Znam kroz sta prolazis,slicno sam se i ja osecala kad je Sofija krenula u vrtic. I naredni put kad smo promenili vrtic. Nije lako znam,ali ipak sam vise za vrtic nego da decu cuvaju bake i deke. A oko jela se nemoj opterecivati. Svako dete je gladno kad izadje iz vrtica,pa cak i moje koje retko sta jede u toku dana.
    Samo napred i drzi glavu gore. Ako vidi da si ti tuzna kad je ostavljas,bice tuzna i ona. Kroz mesec-dva,kad prodju virusi i kad nadje svoju najbolju drugaricu (ako vec nije) jurices je do ulaza u vrtic.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s