Nabacane misli

Sama sebi ali i vama dugujem objašnjenje i izvinjenje. Zašto me nema!?  Ni sama ne znam. Vrijeme leti pored mene, inspiracija sve dalja, obaveza sve više a volje sve manje. Koliko dugo nisam pisala, otprilike toliko nisam ni čitala. I, po ko zna koji put, osjećam da gubim dio sebe. Ne pišem, ne dišem. Eto, tako se osjećam.

A početi moram, makar ovako, nabacano, bez smisla jer ovo i jeste moj kutak za misli. Ja nisam profesionalac pa da sve moram pisati smisleno i po redu. Kod mene može bilo kako ako ću se osjećati bolje. A već se tako osjećam.

Sve mi, nekako, ide po planu. Neko bi mi i pozavidio. Rekao bi da mi ništa ne nedostaje. A meni nedostaje jedan mali djelić nečega što sam zakopala duboko u svom srcu i za šta niko ne mora da zna. To je samo moje. Moja bol, moja maštanja i moji nedosanjani snovi. Koliko suza sam prolila toliko i volim tu patnju koja je istovremeno gorka i slatka.

Sretna sam. Imam sve uslove za sreću. Pa, ipak, jedan mali, mali djelić nje ostaće ovdje, u ovom vremenu i nikada je neću zaboraviti.

 

Advertisements

2 мишљења на „Nabacane misli

  1. Vidim da te nema i to može da znači samo da je ili jako dobro ili jako loše. Pošto kažeš da je dobro, onda nema razloga za tugovanjem, bilo koje vrste. Možeš ti to, i biće to. Sigurno još nije vreme, pa se nije ni desilo ❤

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s