Kako se organizujem

Već dugo pokušavam da izbalansiram između obaveza, kvalitetnog vremena provedenog sa djetetom i vremena posvećenog samoj sebi. Bilo je dana kad sam na svim poljima pucala, kuća u haosu, dijete nezadovoljno, ja ne znam kud udaram. Pokušala sam svašta, da radnim danima obavljam sve poslove a vikende ostavim za nas, da rasporedim dane u sedmici kad šta radim, da sve radim vikendom a radnim danima odmaramo. Nijedna kombinacija nije bila dovoljno uspješna. Negdje sam gubila. Najviše mi je bilo žao kad sam gubila povjerenje svog djeteta, kad se okretala drugima umjesto meni jer zna, mama mora samo nešto da završi pa će doći.

Već neko vrijeme uspješno obavljam sve poslove u kući, igram se sa njom i ukradem malo vremena za sebe. Kako!? Ne odgađam ništa. Ispunjavam zadato čak i kad mi duša spava. Nadoknadim san drugog dana i kradem, bukvalno kradem vrijeme. Zato sam odlučila da podijelim sa vama svoju „tajnu“, možda nekome nešto i pomogne jer i sama sam uzimala ideje od svakoga pomalo i krojila neki svoj plan. Svi smo različiti.

Vrati stvari na svoje mjesto. Ovo bi trebalo biti normalno ali kod mene nije. Ni kod mog muža. Na taj način se veoma brzo stvara nered. Jedna sitnica povlači drugu i kad na stolu vidite kutiju kojoj tu nije mjesto, to nije ništa strašno. Ali kad se toj kutiji pridruži kremica za ruke, daljinski, igračka, novčanik, ključevi… e to već liči na haos. Ko nema tu naviku, zna kako je „teško“ sve vraćati na svoje mjesto ali kad shvatite koliko prednosti to donosi, sve će biti lakše.

Korpa/kutija svaštara u svakoj prostoriji.  Najčešći razlog zašto ne vraćamo stvari na svoje mjesto jeste ljenost odlaska u drugu prostoriju i smišljanja gdje šta ostaviti. Zato u svakoj sobi u kući imamo kutiju, korpu ili ladicu u koju ostavljamo sve ono što trenutno ne znamo gdje ćemo sa tim ili nam se ne da ići „tamo negdje“. Nije ni to neki red ali bar je sve na jednom mjestu i daje drugačiji izgled.

Zapisivanje obaveza. Pranje veša, usisavanje, sređivanje suđa, ručak za sutra, kupovina poklona, vježbe, odlazak u park, peglanje… samo su neke od stavki koje možete pronaći u mom notesu. Reći ćete, može se to i zapamtiti. Može ali kad se stavi na papir djeluje jednostavnije i kao da se obim obaveza smanji kad znaš šta tačno trebaš da uradiš.

Planiranje ručka nekoliko dana unaprijed. Ranije sam zapisivala i meni za ručak sedam dana unaprijed. Sad mi je teško ispratiti taj tempo pa planiram po tri dana ranije. Uvijek imam sve namirnice i ne razbijam glavu šta ćemo danas jesti.

Kuhanje nekoliko porcija i zaleđavanje istih.  Ovo je vrlo praktično mada znam žene koje nisu pristalice smrznute hrane. Sve što mogu, kuham u duploj količini i jednu porciju, tj. onoliko koliko treba za nas troje, zaledim. Tako u toku sedmice imam bar dva ručka. Takođe, ono što mi danas ostane od ručka a može se jesti i sutra ali nema dovoljno za sve, ja spakujem i ponesem za doručak na poslu (ako ne moram grijati i sl.)

Uključivanje djeteta u određene aktivnosti. Naravno, sve zavisi od uzrasta djeteta. Moje ima dvije godine i mnogo toga mogu da odradim sa njom. Istovremeno se zabavljamo zajedno, ja završim ono što moram (iako traje duže nego obično) a njoj stvaram radne navike. Npr. kad slažem veš, i ona slaže sa mnom. Traje to prilično dugo jer joj je posebno zanimljivo razbacivati okolo ali imam strpljenja pa stavim u ormar ono što uspijem a oko ostatka se zabavljamo.

Dan posvećen isključivo Njoj. Jedan dan u sedmici praktikujem da sve ostavim i radim samo ono što Ona od mene zahtjeva. Često uključimo dječije pjesmice i pravimo „žurku“, kuhamo ručak u pijesku, pravimo šator, čitamo priče… I uvijek osjetim koliko joj znači to vrijeme, koliko je sretnija kad se 100% posvetim samo njoj i ničemu drugom. Tako i ona meni stvara prostor da neki drugi dan mogu raditi nešto drugo bez grižnje savjesti.

Priprema garderobe za posao uveče. Kad mi dan počne naglavačke, a počeo je čim ne znam šta da obučem za posao pa to bude ono čega se prvo dohvatim, takav i nastavi da bude. I dan i sedmica pa se razvuče na cijeli mjesec. Naporno je svake večeri smišljati šta sutra obući, zato već u toku dana u glavi otprilike smislim moguću kombinaciju i uveče sve složim na jedno mjesto. Čak i prateći nakit.

Veliki“ poslovi se obavljaju petkom i subotom.  Pod velikim poslovima smatram usisavanje, brisanje prašine, pajanje zidova, brisanje podova, pranje i peglanje veša i slično. Ranije sam to radila radnim danima, tako da svaki dan odradim nešto ali to nešto mi oduzme previše vremena i energije a opet mi ostane posla za vikend i onda nikad nemam slobodno vrijeme.

Jedan vikend u mjesecu je rezervisan za „malu generalku“. Pranje prozora, kuhinje, sređivanje ormara, svaštara, čišćenje tepiha i ostale velike-male poslove radim prvog vikenda u mjesecu. Tad zadužim tatu ili babu da čuva dijete i bacim se na posao.

Ništa ne odlažem. Ranije je moj najveći neprijatelj bilo odlaganje. Sutra ću, kasnije ću, nekad ću. Sad sve radim odmah, čim se sjetim. Da sam kao nekada, onda bih potpeticu čizama odnijela na popravak krajem zime. A odnijela sam ih juče, spakovala istog trenutka kad sam vidjela da je pukla. I bolje se osjećam.

Jedan dan u sedmici je moj. To zapravo nije dan. To su dva tri sata, koliko mogu da odvojim poslije posla. Ali znače mi. Tada se isključim iz uloge supruge i majke, ostajem samo ja. Nije važno da li ću ići šetati, pisati, čitati, izaći sa drugaricama, kupati se bez ometanja, to je moje vrijeme i sama činjenica da postoji, čini me sretnijom. A i mog muža 🙂

 

Sigurno se pitate gdje je moj muž u svemu tome, zašto on ne bude sa djetetom pa bih mogla sve stići!? Zašto ne iskoristim te, toliko puta spomenute, babe? Sa mužem se najčešće mimoilazim u smjenama, vidimo se kad je vrijeme za spavanje i jedva nekako ukrademo svojih nekoliko trenutaka i na njega ne mogu računati kad je dijete u pitanju. Ne zbog njega već zbog posla. A babe ne želim da koristim ako ne moram. Vrlo rijetko, kad baš drugačije ne mogu, ostavim je zbog kafe sa drugaricama, i to možda jednom mjesečno. Ostavljam je zbog posla, to moram. Sve ostalo, snalazimo se sami.

 

Radim od 8 do 16h, nedeljom slobodna, svaka druga subota slobodna, dijete od dvije godine, muž koji stalno radi, babe koje ne želim mnogo da opterećujem, mnogo želje za pisanjem, za slobodnim vremenom i nekako uspijevam. Ne kao nekada ali guram. Ako nekome pomognem bar jednom stavkom, biće mi drago.

Advertisements

11 мишљења на „Kako se organizujem

  1. Uh, mene ubi ova prva stavka – Vrati stvari na svoje mesto. U našoj kući se to retko radi. Činjenica je da imamo košarice – svaštarice, ali se one prelivaju, ccc… 🙂 Poslušaću tvoj savet, jer nam te zaboravljene sitnice prave najveći nered. Super podsetnik šta sve treba da nam pređe u naviku! 🙂

    • Čini mi se da nam je svima ista boljka, vraćanje na svoje mjesto. Meni mnogo znači ovaj jedan vikend u mjesecu kad sve sredim do detalja. Odlučila sam da to bude prvi vikend u mjesecu i evo, ovaj prethodni sam uspjela bez ičije pomoći,jednostavno sam se psihički pripremila da nemam slobodne dane i to je to. A te prepune svaštare i sitnice razbacane okolo baš tada i sredim. Nema veze što se nakupe već nakon dva dana 🙂

  2. Odličan tekst! I sama se preispitujem – šta mi to fali da sve bude uigrano, polazak u vrtić, povratak na posao, kraći dani, sve to čini da se moramo iznova organizovati. Mene ovo vraćanje stvari na mesto i odlaganje obaveza golicaju, čekam da se nakupi i nakupi, pa onda generalke i ozbiljni radovi padaju.
    Ne volim to što mi sada polako svi ti veći poslovi kradu vikende, do skoro sam uspevala da ih zadržim za slobodno švrćkanje. No, odlazak na pijacu smo pretvorili u porodičnu avanturu, nedeljni ručak takođe… Pa se snalazimo zasad.

  3. Odlično. Pošto su moja deca sada malo veća, nemam neke obaveze koje ti imaš, ali praktikujem sve što si navela, osim onog dana-samo za nju. I još jedna pogodnost mama velike dece – svaki dan koji smislim da je samo moj, najmanje zavisi od dece. Mogu ga pokvariti pre muž i poslovi, nego deca. Ali, polako… stići ćeš ti mene 🙂 Na dobrom si putu 🙂

  4. Hvala za savete! Svaki savet o organizaciji mi dobro dođe, jer se s vremena na vreme baš pogubim.
    Meni je nemoguće samo jednu stvar postići, a to je da sva garderoba bude na svom mestu: prljava u korpi, čista ispeglana u ormarima i ona za peglanje na stolici koja je namenjena za takav veš. Ne znam kako vi uspevate, ali meni nikako ne polazi za rukom. Dok stignem s posla i skinem jednu turu veša sa žice da okačim drugu koja se prala dok sam kuvala ručak, već dođe vreme za večeru i večernje rituale i tako se za tri dana nakupi svega po našoj dnevno/spavaćoj sobi. A ako ne perem svakog dana velika je verovatnoća da će neko ostati bez majce/veša/čarapa i sličnih osnovnih stvari.
    Ja od ovog meseca praktikujem mesečni kalendar aktivnosti koji mi se smeje sa frižidera. Videćemo kako ću proći 🙂

  5. Srećno :). Svako od nas ima neki svoj način koji mu najviše odgovara. I meni je veš uvijek bio problem (ma sve mi je problem) ali, evo kako sam ja uspjela. Odjeće imamo dovoljno, hvala Bogu pa vodim računa o kombinacijama za tu sedmicu, tako da mogu iskombinovati hlače (jer njih mogu obući više puta) sa više majica ili košulja, natjerala sam muža da isto uradi, pazim da isto bude i sa ćerkom i imam tačno mjesto gdje sve stoji složeno ako je još nosivo a prljavu odjeću odmah stavljam u korpu (i svoju i njegovu i njenu pošto ga to još nisam naučila :)). Veš perem samo vikendom ili petkom uveče, desi se da bih nekad htjela nešto obući a prljavo je ali pretrpim, nađem nešto drugo. Jeste teško ako nemaš naviku ali vremenom, kad sam vidjela da je tako lakše, stekla sam i naviku.
    Al, moram priznati da sve ovo zavisi i od aktivnosti porodice. Ja imam ćerku od dvije godine koja još sama ne bira šta će obući, ne ide u vrtić već je čuva baka tako da je i problem oko garderobe manji. Onaj ko ima više djece i još ako su školarci, naravno da ne može ovako da se organizuje.

    A što se tiče kuhanja, zaboravila sam bitnu stavku. Ja kuham u pretis (ekspres) loncu i kuhanje mi ide mnogo, mnogo brže, ukusnije je a potrošim i manje struje tako da, otkad ga koristim, kuhanje i ne osjetim kao obavezu.
    Kao što rekoh, svakome nešto drugo odgovara. Nadam se da si već smislila plan i da dobro ide 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s