Savršen trenutak u nesavršenoj svakodnevnici

Stalno se trudim da u svom domu napravim jednu oazu mira i opuštajuće atmosfere, ono kao na slikama, kad vas ponese inspiracija pa isto to želite i kod sebe. I taman što to postignem, zadovoljstvo prestane. Treba mi nešto novo, nešto drugačije, nije do mene. Sve lijepo sredim i opet to nije to.

Zapravo, šta očekujem? Očekujem da neki čarobni štapić umjesto mene završi sve dnevne obaveze, doručak, ručak, veš, pranje, peglanje i sve one sitne i lagane posliće koji, zapravo, najviše vremena oduzmu pa da onda uživam u toj maloj oazi, čitam knjigu, pijem kafu… I sve to dok Ona spava jer je u budnom stanju ne smijem ostaviti samu ni na minut (čim se vratim, nađem je na stolici, propinje se na prste da „dokati neto“).

I tako mislim da oazu ne znam stvoriti. Čekam taj neki savršen trenutak, onaj kao u reklamama, na ljuljašci između dva drveta, sunce se probija kroz hlad krošnji, kafa pored i dobra knjiga u ruci. A taj trenutak nikada neće doći. Ne zato što ne postoji već zato što ga ja neću znati prepoznati. Zato što sam ih propustila na hiljade. Zato što za njega nije potrebna kompletno sređena kuća već samo jedan mali kutak i malo vremena za sebe. Zato što sam u grču ako ona spava a ja to vrijeme ne koristim za nešto „korisno“ već za sebe. A šta je korisnije od duševnog mira!?

Slike sa raznih reklama, blogova i portala dovele su me u stanje težnje dovođenja životnog prostora u savršen red. U jednu skladnu cjelinu u kojoj nijedan dio ne odstupa svojom prosječnošću. Željela sam da i ja imam to nešto što će me očaravati iz dana u dan. I kad to nešto stvorim, divim se tog trenutka a idućeg dana je isto kao i sve ostalo.

Šta mi je otvorilo oči? Pogled na moje slike. Slike koje nisu ušminkane i nisu namjenski pravljenje za divljenje. A divila sam im se. Divila sam se onom što sam ja stvorila a nisam ni bila svjesna toga. Kad su nam vidici široki, ne vidimo detalje. A ponekad se moramo usmjeriti na njih da bismo stvorili cijelu sliku. To su sitnice koje me okružuju, čine moju oazu mira, opuštanja i kreativnosti, one kojima se divim jer me ispunjavaju radošću a koje do sada zaista nisam shvatala za ozbiljno.

wpid-img_20150903_125830.jpg

DSCN6772wpid-img_20150330_093716.jpgDSCN2458

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s