Sebičluk ili ne?

„Sebična sam zato što ne brinem tuđe brige.“ A možda drugi samo previše vode računa o tuđim poslovima. Ne, nisam ja sebična i neću sama sebe ubjediti u isto. Još kao djetetu ostala mi je urezana jedna rečenica u mislima: „Nemam svoje probleme pa moram brinuti o tuđima“. Izrečeno je to od strane najvoljenije mi osobe na svijetu i sa prizvukom žaljenja što ne može uživati u svojoj porodičnoj idili i tada sam, svojom djetinjom glavom, odlučila – ja neću da imam tuđe probleme ako mogu bez njih.

Volim svoje prijateljice, sestre, kumu. Zaista ih iskreno volim ali, neka mi oproste, ne mogu noćima da ne spavam zbog njihovih životnih priča kad imam svoju, koju živim kako želim i kako moram, sve zavisno od okolnosti ali živim je sretno i najpribližnije onom što sam priželjkivala. Svaka od nas je birala svoj životni put, svaka je znala u šta se upušta i šta je očekuje. Nadale smo se najboljem, vjerovale u to i kad nije bilo sjajno i sve smo, na svoj način, sretne. Ono što je meni radost, nekoj drugoj nije. Ono što nekoj jeste, meni nije. Različite smo i ne želim i ne mogu da sudim nijednom braku niti vezi na osnovu onoga što vidim. I kad znam, osjećam da neka od njih nije sretna, nemam ja pravo da osudjujem onog pored nje ili druge ljude oko nje za njenu tugu. Nemam pravo da sudim ničijim postupcima, čak i kad me bole suze prolivene na mom ramenu. Sama je birala. Sama ima pravo da odluči kako će dalje. Ja samo mogu da pružim ruku i riječ razuma, da nepristrasno dam mišljenje ako se od mene isto traži ali ne mogu da joj kažem da je pogriješila. Možda sam pogriješila ja. Možda mene takav život ne bi činio sretnom ali nju čini i možda su te suze samo potreba da se olakša duša prijatelju.

Ne, nisam ja sebična zato što me ne dovodi do očaja njegovo ponašanje prema njoj. Sebična bih bila kad bih njoj rekla ono što mislim o njemu, njoj koja će do kraja života sa njim dijeliti dom i koja će se pitati otkud meni pravo da o njima pričam. Sebična bih bila kad bih joj zatvorila svoja vrata samo zato što mi se ne sviđa njen izbor.

Meni je žao, iskreno žao što više nema onog istog osmjeha na njenom licu ali to je i dalje ona. Žao mi je što on nije ono što je očekivala ali ona ga voli i ako je sretna, kao što tvrdi, zašto ja onda ne bih mirno spavala pored svog muža i djeteta. Ne mogu ga promjeniti i neću joj pomoći tako što noćima neću spavati razmišljajući kako je njoj.

Neka mi oproste svi koji misle suprotno, ali mislim da to nije sebičluk.

Advertisements

2 мишљења на „Sebičluk ili ne?

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s