Nije lako biti mama

Često slušam kritike na račun „današnje“ omladine. Ne znaju da se igraju, ne znaju da žive, nisu kao „oni nekada“. Ponekad možda i sama isto pomislim a onda se ugrizem za jezik. Šta zapravo znači znati igrati se ili živjeti. Postoje li neka istinska pravila koja određuju kako trebaju djeca da se igraju ili mi, odrasli, da živimo.

Nekome je život samo rad i bez toga nema smisla a nekom baš obrnuto pa jedni za druge govorimo da ne znamo da živimo. Možda su i starije generacije u mladosti težile nečemu drugom ali osuda okoline i onih, za njih starijih, vraćala ih je tamo gdje treba da budu, ma šta to značilo.

Trudim se da shvatim da će se djetinjstvo moje ćerke u mnogo čemu razlikovati od mog. Ima to svoje i prednosti i mane ali mnogo je teško balansirati između onog što želimo i onog što žele oni. I meni će, vjerujem, biti teško prihvatiti neke stvari u njenom odrastanju kao što je mojoj mami sa nama, sigurno, bilo. Mnogo puta sam se ljutila kad mi nešto ne bi dozvolila a tek kasnije, možda čak i godinama kasnije, shvatila bih zašto je to tako i da je to, zaista, bilo ispravno.

Trudim se da joj sve pružim a da joj ne dozvolim sve. Da nauči šta može i šta ne može ali i da zna zašto. Kad trči prema šporetu, uzalud riječi, puckanja po ručici, vraćanje unazad ili skretanje pažnje. Sve dok sama ne osjeti šta znači pec, pec, ne odustaje. Ali, kad nauči, ne ide ponovo na isto mjesto. Tako će, vjerovatno, biti i u životnim situacijama. Neću je moći zaštititi od svega, ponekad će morati pasti da bi naučila kako da hoda ali i kad padne, biću tu, pomoći joj da nastavi dalje.

Baš kao i moja mama meni, želim joj biti i stroga i blaga istovremeno, neko čije će riječi prihvatati i kad se ne slaže sa njima, zbog koga će često i zaplakati ali na koga će se uvijek moći osloniti i uvijek biti sigurna u tom naručju. Ne znam kako je ona to postizala ali možda ću vremenom naučiti. Ne znam da li su sve mame takve ali mojoj beskrajno hvala…

Advertisements

2 мишљења на „Nije lako biti mama

  1. Meni će veoma teško pasti razlike među generacijama.
    Znam, jer se moja mama uvek čudila zašto kući iz grada dolazim toliko kasno, dok je to meni bilo sasvim normalno, a čak sam se i među prvima iz društva vraćala kući.
    Ne znam kakva bi joj bila reakcija da se vratim kući sa prvim jutarnjim zracima, niti sam sigurna kako ću ja odreagovati kada jednog dana Sofija to uradi, jer je to za današnju omladinu sasvim normalno.
    A za ovo usklađivanje strogoće i blagosti važi isto kao i za moj prethodni komentar, daj mi recept i dajem ti sve svoje novce 😉

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s