Pazi šta želiš…

Možda se i ostvari! Baš tako bih mogla opisati svoje trenutno stanje. Da mi je samo malo vremena za sebe, malo samoće, tišine. Dovoljno vremena da, nakon što sredim kuću, mogu da se izvrnem na krevet, gledam TV, čitam knjigu, pišem dnevnik. Dovoljno vremena da ne budem umorna nakon svih obaveza i obavezica.

Priznajem, ponekad jedva dočekam devet sati, Njeno vrijeme za spavanje. Iako radnim danima provedemo tek tri, četiri sata zajedno. Pomislim, kad ona zaspi, sve ću ja to uraditi pa onda se malo opustiti. A najčešće, zaspim i ja sa njom, dok kuća ostane u haosu koji će me sutra dočekati.

Danas je taj dan koji bih mogla nazvati svojim. Baba i deda su je odveli kod rodice, biće najmanje dva sata odsutni od kojih je prošlo sat i po a ja? Šta ja radim? Blejim, da se tako izrazim. Nisam sredila kuću, nisam odmorila, nisam čitala, baš ništa. Samo se vrtim u krug i mislim se, šta ću sad! Dosadno je bez nje. Prazna je kuća bez nje. Ostavljam i igračke razbacane, neka ih, milo mi je gledati ih po podu.

Željela sam malo mira, slobode za sebe. I dobila sam. A zapravo, sad mi je jasno da je Ona moj mir i sloboda…