Kako (lako) smo se odvikli od dojenja?

Mislila sam da će odvikavanje od dojenja biti mnogo teže i dugotrajnije. Sa nepunih 18 mjeseci već je dovoljno velika da zna kako da manipuliše mojim osjećanjima pa se tako slatko umiljava kad traži svoju „Sissss“ pa je ljubi i grli i nešto joj priča tako da nema šanse da ne popustim. Dojila sam je toliko dugo jer sam imala dovoljno mlijeka da joj nikakva zamjena nije bila potrebna. Nisam se obazirala na komentare, bilo je i onih negativnih, veliko dijete pa sisa. Bože sačuvaj. A, da budem iskrena, imala sam i strah od prestanka te divne bliskosti. Šta kad joj „Sissss“ više ne bude bila potrebna, kad ne bude tražila utjehu na mojim grudima, kad ono što joj je potrebno bude mogla naći i kod drugih a ne samo kod mene. To je bilo jedino u čemu sam bila nezamjenjljiva.

Onda je mlijeka ponestajalo a razloga za prekidanje bilo je sve više, da ih ne nabrajam. Odluka je pala za jedan dan. Doček Nove godine planiran je u kućnoj varijanti (i Ona sa nama) ali -18 nas je pokolebao pa smo je ostavili kod moje mame. Plašila sam se kako će zaspati, pa ako i uspije, šta će ako se probudi, tražiće me, tražiće „Sissss“ a ja nisam tu. Došla sam u određeno vrijeme, ona budna. Probudila se i ne plače, kaže mama. A ne traži ni „Sissss“. Tek kad me je ugledala, počela je vriska „Dajjjj sissss, aaaaaa“ i naravno, zaspala za pola minute. Tad sam odlučila. Nije ona gladna kad se probudi usred noći, nije ni pred spavanje, ni odmah po buđenju. Jednostavno traži utjehu, navika, šta li…

Tog 01.01. dojila sam je kad god je poželjela i stalno joj govorila da sutra više nema. Uveče je spavala kod druge babe. Zaspala uz malo muke, budila se, kenjkala, u snu dozivala mamu i tatu ali „Sissss“ nije tražila. Sutradan, čim me je ugledala, ruke na mojoj majici, otima se, traži, plače. Plače ona, plačem ja. Odvedem je opet kod babe, jedva je ostavim. Spavaće i drugu noć kod nje. Lakše je zaspala nego prethodne. Probudila se samo jednom. Opet, kad me je ugledala, haos. Ali, svaki put kad je tražila „Sisss“, nudila sam joj flašicu sa mlijekom, nekad je uspjevalo, nekad ne. Kako je dan odmicao, bilo je podnošljivije. Uz malo suza, mnogo ljuljanja i pričanja, zaspala je. Bez flašice, bez dojenja. U toku noću se budila. Ne, nije tražila „Sissss“. Radila je ono čega sam se bojala da neće biti kad prestanemo sa tim. Sjedne pa me gleda nekoliko trenutaka a onda me iz sve snage zagrli i kaže: „Maaamaaaaaa“. I tako nekoliko puta u toku noći. A meni srce k’o Rusija.

Sutradan, dva, tri puta je tražila ali lako sam joj skrenula pažnju. Prošao je šesti dan odvikavanja a ona tek jednom dnevno, i to kad je gladna ili pospana, nasloni se na moje grudi pa kaže „Sisss“ i drži me za okovratnik. I to joj je dovoljno, bez suza, vriske ili stresa.

A ono „Mammmaaaaa“ i njeno odbijanje da nakon ta tri dana provedena van kuće, izađe vani (valjda u strahu da ću je opet ostaviti kod nekoga), samo mi dokazuju da je Mama ipak nezamjenjljiva, dojila ili ne, mama je Mama. Znala sam to iz perspektive djeteta a sad sam upoznala i drugu stranu, na čemu sam izuzetno zahvalna i sretna.

Advertisements

4 мишљења на „Kako (lako) smo se odvikli od dojenja?

  1. Uh, kad se samo setim našeg odvikavanja. I dalje tiho patim za našim predivnim trenucima dojenja, ali mislim da sam dala sve od sebe.
    Teški su to trenuci, ali i predivni kad shvatimo na koje sve nove načine možemo da se povežemo sa svojom bebom, pored dojenja.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s