„Obećanja – ludom radovanja“

Nikada, do prošle godine, nisam sastavljala spisak obećanja datih sebi. Sad mi je jasno i zašto. Od ukupno 14, ja sam ostvarila samo 3.

Nisam se upisala na aerobik, češće nosim naočale nego sočiva, nisam dobila posao u struci, rijetko sam pisala dnevnik, nisam poboljšala rukopis, nismo otišli na more :(, nimalo nisam zavoljela peglanje, nisam se dovoljno često viđala sa prijateljicama, nisam izlazila sa Njim kao nekada, kad sam kod kuće cijeli dan, izgledam kao strašilo i ne, nisam skinula onih par kilograma viška.

Ali, one tri koje ipak jesam ostvarila, možda su put ka ostvarenju ostalih. Sad, pogledam unazad, možda su i važnije od svih neostvarenih zajedno jer, pročitala sam pet knjiga, ne nerviram se više oko onoga što ne mogu promjeniti (možda maaaalo) i na poslu se dajem mnogo manje nego ranije jer su mi  na prvom mjestu zdravlje i porodica.

Ove godine ću na prvo mjesto obećanja staviti pisanje jer je to ono što me opušta. Zapravo, uvijek nekako tražim temu umjesto da pustim da ona pronađe mene i na tome se završi svaki moj pokušaj vraćanja samoj sebi. Lažem da nemam vremena. Kad riječi idu same od sebe, deset-petnaest minuta se uvijek može odvojiti. Ali, kad ne idu, nisu dovoljni ni sati.

Zato vama i sebi želim što više susreta u Novoj godini a što manje nevolja koje su nas pratile, sad već prošle, 2014.

Advertisements

6 мишљења на „„Obećanja – ludom radovanja“

  1. Ostvarila si taman toliko koliko je potrebno i treba se truditi maksimalno da se ne nerviramo zbog stvari koje ne možemo promeniti, jer tako trošimo samo sebe, a to nam ne treba. I ova najnovija želja ti je odlična. Svakog jutra kad otvoriš oči, napiši nešto… Videćeš da će reči ići same od sebe :). Srećna Nova godina!

  2. Bitno je da si makar nešto precrtala sa spiska. Čitanje knjiga je uvek bilo u vrhu moje liste, a na žalost se ne mogu pohvaliti ni da sam pet knjiga ukupno pročitala otkako se Sofija rodila. Postove svakog dana pišem u glavi dok čistim, perem sudove, peglam ili feniram kosu, ali čim se približim tastaturi Sofija mi dotrči u krilo i od njene lokne prekriju ceo ekran.
    Bitno je da imamo ciljeve i da se trudimo da ih ostvarimo. Pa koliko, toliko.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s