Usput…

Sinoć sam htjela da pišem. I preksinoć. Svaki dan sam htjela ali sam čekala da sve sredim, uspavam najdraže biće i onda, onako odmorna, uz kafu i neki sokić, malo se posvetim sebi. Ali, ali… pusti snovi. Dočekati da budem odmorna u deset uveče, neću dugo. Željna sna, svakog jutra se budim i pitam se jel’ konačno vikend. A i kad dođe, briga Nju što bi mama da spava.

Stižete li vi sve? Ponekad se zamislim pa ne vjerujem sama sebi da se ne može sve stići. Ponedeljkom i utorkom još i imam snage i volje da održim red od nedelje ali već u srijedu zaspim obučena dok je uspavljujem i obećavam sebi da ću sutra sve ispočetka. I tako se vrtimo u krug do vikenda.

Imala sam mnogo tema na umu. Sad mi nijedna ne pada na pamet. Samo želim da pišem, bilo šta, da oživim taj dio sebe00,,. Ove nule i zarezi nisu slučajni. To Ona ne da mami da ne obraća pažnju na Nju.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s