Ljuljanje pred spavanje – teško ali drago…

Uvijek je lako osuđivati i misliti da bismo mi drugačije uradili. I sama sam takva. Mnogo puta mi se desilo da pomislim (ali nikada ne bih rekla) kako ću ja drugačije postupati, konkretno, sa djecom. I isto toliko puta sam uradila baš suprotno.

Otkad se rodila, nismo imale velikih problema sa spavanjem. Prvih 40 dana je samo spavala i jela, toliko da mi je nedostajala. Kasnije, kad je već toliko ojačala da se više niko ne boji da je uzme, nastao je problem. Ljulja jedna baba, pa druga, pa deda, striko, tetka, ujko… mami i tati ostadoše pune ruke posla kad ostanu sami. Žalila sam se, navikli su je na uspavljivanje, nije više mogla ili htjela sama da spusti glavicu i zaspi već je zahtjevala čak i pjevanje.

Ljutila sam se, govorili su da sam u pravu ali i dalje je sve bilo isto. Pokušavala sam da je odviknem ali duša bi me boljela kad je čujem kako tužno plače. Za par sekundi, uzimala bih je u naručje. Mama mi je govorila da izdržim, proći će i to, i ona je sa mnom kroz isto prošla (još se sjećam kako me drži u rukama dok pravi ručak pa me stavi na radni sto da sjedim i gledam – toliko sam bila velika da pamtim). Dobro, mama ali ja neću tako – uvijek sam imala isti odgovor.

Do nedavno. Zapravo, do onog trenutka kad sam shvatila da ona više neće da se nosa (a dobijala sam upalu mišića od nosanja) već bi da hoda. Sad me bole leđa jer sam non-stop savijena i rado bih je nosila. Tada sam i shvatila kako sve brzo prođe, kako mi sad nedostaje da legnem pored nje a ona u istom položaju uživa dok je mazim. Sad se izvija i bježi, više je ne mogu ni presvući. Za nekoliko mjeseci će mi nedostajati i da je držim za rukice dok otkriva svijet, sama će ići gdje zamisli.

beba

Isto tako, nedostajaće mi i da je uspavljujem na rukama jednog dana kad obriše moj poljubac sa obraza jer će biti previše velika za to, vidjeće je drugari. Nedostajaće mi jutra kad se budi pored mene u krevetu pa me grebe po obrazima, vuče za nos, smije se najljepšim osmjehom…

Zato, baš me briga što je sada teško. Sve će to proći. Ali osjećaj kad mi se nasloni na grudi ostaće zauvijek. Ostaće i u njoj osjećaj sigurnosti, saznanje da je mama uvijek tu, imaće više samopouzdanja i srećnija će koračati kroz život. Znam to, jer i sama sam spavala u maminom krevetu, nosala me uvijek kad su me noge boljele, puštala me je da budem dijete u pravom smislu te riječi i oduvijek sam bila sretna. Čak i onda kad je bilo mnogo razloga za tugu.

Želim da jednog dana i moja djevojčica doživi isto. Zato je ne ispuštam iz naručja ni onda kad je već vrijeme.

 

 

Advertisements

6 мишљења на „Ljuljanje pred spavanje – teško ali drago…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s