Svašta i ništa

Tek je 12 sati… o, da, nekad bih ludovala uz ovu pjesmu. Ni brige, ni pameti. Sa ove vremenske distance tako izgleda. A sad… zar je već 12. Zapostavila sam blog, čitanje, pisanje. Ništa čudno, ni prva ni poslednja. Ali, osjećam da sam zapostavila sebe, da trčim da udovoljim drugima pa se spotaknem i padnem a bol osjećam samo ja. To mi se ne sviđa i ne postoji opravdanje zašto je to tako. I misli su mi zbrkane. Počela sam pisati sa jasnom idejom u glavi ali izgleda da ni ona nije baš bistra pa ispadoh iz kolosjeka.

Nego, kao što rekoh, 12 je sati. Muž me blijedo gleda, pita otkud mi snaga, kako ću sutra ustati. A ja snagu crpim dok pišem, čitam… znam da ne razumiju oni koji to ne iskuse. Tako se i ja pitam otkud njemu snaga da 12 sati (nekad i više) radi, nezdravo se hrani, ne vidi pošteno ovo malo čedo koje mu se već sada raduje. A ja, kradem od sna ovo malo misli što mi se motaju po glavi i pokušavam sastaviti nešto smisleno. O svemu i svačemu razmišljam ovih dana, najviše o djeci.

Posmatram juče malu glavicu, nova kosa se nazire, biću mala plavuša, kao mama i tata. I uživam u tom novootkrivenom svijetu jednako kao i ona dok posmatra svoje prstiće, igra se sa njima oduševljavajući se na svaki novi pokret. Odjednom, znak pitanja iznad moje glave. Radim li ja to dobro? Kako znam šta trebam da radim? Jesam li sigurna da joj nije hladno/vruće, da je gladna/sita, hoću li pogriješiti u nečemu što se ne može ispraviti? Znam, priroda je sve udesila ali svejedno, nije mi svejedno dok razmišljam o tome. Lakše je kad sve radim mehanički.

Posmatram i ljude oko sebe, razumijem zabrinutost, neimaštinu, strah, samoću… ali ne razumijem zašto im je čudna moja izjava da želim troje djece jer „ako drugo bude muško, šta će mi onda treće“ (da je moja mama ovako razmišljala, mene danas ne bi bilo), osim toga „KRIZA JE“ (posebno se naježim na ovo, još kad dođe od nekoga ko se ne ponaša u skladu sa kriznim vremenima). Ali, duga je to priča, dostojna posebne teme.

Pročitah danas post o novoj radnji u svom gradu (nije reklama, samo izvor saznanja) pa tim tragom dođoh i do bodija sa zanimljivim natpisom „Moja mama sve zna, tvoj savjet joj ne treba“. Eh… mislim da mnogo mama muku muči sa raznim dužebrižnicima. Sinoć sam se našla u društvu žene koju prvi put u životu vidim, poigrala se malo sa bebom koja je (ne znam zašto jer ne zna da kaže) počela da kenjka i da se mazi a ona pita: „Da nije gladna?“ To je bio jedan od mnogobrojnih trenutaka kad sam krivila svoju mamu što me je učila da ćutim i budem fina. Fino je od nje pitati mene da li je gladna (kao, pustila bih ja dijete da gladuje) a nije fino od mene odgovoriti joj da ja valjda bolje od nje znam da li mi je dijete gladno ili ne. I, da, ako se pitate, nije bila gladna. (nakon toliko ponavljanja, ova riječ mi postaje sve besmislenija). Večeras sam dobila savjet da koristim isključivo xy kremu zbog ekcema sa kojim se nekoliko dana borimo. Nema vajde objašnjavati da sam je koristila, da nam ne pomaže. Kako ne pomaže kad je njegovom sinu pomogla, nešto ja tu nisam dobro uradila!!!

Pa evo, ni sad ne slušam savjete (ima tu i pametnih, da se razumijemo) i, budna sam iza ponoći. Kako će se to odraziti na moje lice, znaćemo za 10, 20 godina a već sutra ću znati kako i na moje duševno stanje. Možda već i za koji sat, kad mala šašavica zatraži da je mama malo ljulja prije svitanja.

Laku noć želi vam moja usnula duša, sad će i tijelo za njom…

Advertisements

8 мишљења на „Svašta i ništa

  1. Sjajno …i ja volim ovu pesmu,tako sam čuvala svoju decu ,malo spavala ,radovala se i radujem ; koliko god je teško, veruj mi ,mnogi ne znaju šta gube u odrastanju svoje dece a najveća investicija je upravo to -uloženo vreme i trud ,njima,malim stvorenjma koja gledamo kako odrastaju i postaju veliki i pravi ljudi ❤

  2. Te muke sa sveznajućim baba-komšinicama, znanim i neznanim su nam zajedničke. Ima i radikalnijih primjera, polako, i one će te stići ;-).
    I ti pogledi koje dobijaš na pomen trećeg djeteta su mi poznati. Ja imam dvije djevojcice i željela bih još jedno dijete. Pol krajnje nebitan. Što moja mama kaže, neka djece, svako ima svoju nafaku :-). Upoznala sam prije par dana ženu, ima 3 sina (5, 3 i 1 godina) i za 2 mjeseca ce da dobije BLIZANCE. Bila sam potpuno oduševljena. A i ona je :-).
    P.S. I ja bih nekoliko takvih majičica 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s