„Radiš u Opštini!? Aaaa a sve se nema“

Citiraću jednu moju kolegicu i, moram priznati, u potpunosti se slažem sa njom. „Nisam ni znala koliko sam bila glupa i naivna dok nisam počela raditi“. A razlog tome je, vjerovatno, ono naivno vjerovanje da su svi ljudi dobronamjerni, pošteni i iskreni. Trebalo mi je mnogo vremena da se naviknem na razočarenja u one koje sam, ipak, izdvajala od drugih. I, vjerujem, vremenom sam i sama postala kao oni, nažalost ili srećom, zavisi od ugla posmatranja.

Ipak, to nije tema o kojoj sam htjela da pišem, nekako se i ove misli provukoše. Htjela sam pisati o predrasudama u vezi svog posla. Radim u Administrativnoj službi u svom gradu ili, narodski rečeno, u Opštini. I prvi komentar kad to kažem nekome koga sam tek upoznala ili se površno poznajemo, isti je: „Baš te briga, uvalila si se“. I ježim se kad to čujem. Čak sam imala neprijatnu situaciju u ambulanti Doma zdravlja gdje mi je med. sestra, nakon što mi je saopštila da ne može naći moj karton i ne želi da gubi vrijeme na to (te da dođem sama da ga tražim a ja u babinama), onim iritirajućim tonom rekla: „Uh, ne brinem se ja za vas, vi imate platu 2000 KM a moja kasni deset dana“.

Da ne pričam o pričama kako nema šanse da se zaposliš u državnoj ustanovi ako nemaš vezu. Ima. Ja sam se tako zaposlila i znam još nekoliko njih koji su isti kao ja. Nemam ni dobrostojeće roditelje, ni kumove ni prijatelje ali ipak sam počela da radim u Opštini bez ikakve veze (ali uz preporuku radnih kolegica šefici nakon pola godine volontiranja koje sam takođe počela obavljati bez veze, na osnovu dobrog uspjeha u školovanju) i ne pravdam se nikome ko tvrdi suprotno i ne vjeruje mi. Njihova stvar.

Istina je da imam platu 800 KM + minuli rad koji, u mom slučaju, iznosi 24 KM i to sa SSS iako sam završila Pravni fakultet (državni) ali ne žalim se. Istina je, takođe, da platu ne dobijamo prvog u mjesecu, kako mnogi misle, već nekad čak i 15. ali važno je da bude. Istina je da se u mom odjeljenju radi punom parom, svih osam sati u toku radnog vremena, ponekad bez pauze jer ne smijemo ostaviti stranke da čekaju, ljeti (zbog ljudi koji dolaze iz inostranstva i sređuju dokumente) radimo i vikendom za koji dobijemo slobodan dan a koji, opet, ne možemo iskoristiti kad želimo. Istina je da, ko god poželi, može doći da pljuje po nama i da nam psuje sve po redu jer, eto, mi radimo a oni ne i da pritom, smijemo samo da ćutimo i nadamo se da će uskoro izaći jer nemamo zaštitu na poslu.

Opština je sinonim za dobru platu, nimalo rada i mnogo neljubaznosti. Ne kažem da ne postoje oni koji su u takvoj situaciji ali ja ih ne poznajem. Poznajem neljubazne, to priznajem i viđam ih i ja ali to je zato što su takvi ljudi a ne zato što rade u Opštini. A sa druge strane, bitno je i ko je stranka. Dešavalo se da uđe „gospođa“, sva nadrndana, nervozna, već sa vrata me napada zato što joj se ne slažu podaci u ličnoj karti i rodnom listu (a već deset godina ima tu ličnu kartu i ne reaguje zbog pogrešnog mjesta rođenja dok joj negdje ne napravi problem) pa odlazi uz riječi kako niko ništa ne radi, ne zna svoj posao i da ima mnogo njih koji bi radili ako mi nećemo. A za njom ulazi druga gospođa (ovog puta prava), ima isti problem ali traži rješenje, pita kako da ispravi grešku i odlazi zadovoljna, raspoložena i uz osmjeh. Moram napomenuti da nisam od onih tipova koji na napad odgovaraju napadom tako da sam prema svima ista ali, zbog svog mira, trudiću se da to promjenim čim se vratim na posao.

Juče su mi bile dvije kolegice sa posla i shvatila sam da se ništa nije promjenilo. Stranke iste, radne kolege iste (o tome bi se tek moglo pričati) a ja se sve nadala nekim promjenama do mog povratka.

Advertisements

4 мишљења на „„Radiš u Opštini!? Aaaa a sve se nema“

  1. Znam samo par ljudi (a poznajem ih dosta) u opštini koji RADE. Ali stvarno, rade. Za razliku od većine koja samo glumi zaposlene. Teško je biti kolateralna šteta, znam. Bitno je da je tebi savest čista. Tako su i za mene pričali -da sam dala 3 hiljade maraka direktorici, kada sam se zaposlila; jedno vreme mi je bilo grozno, ali sam posle govorila da nisam dala 3 nego 6 hiljada 🙂 Taj način zaposlenja je sigurno puka sreća – verovatno smo je zaslužile! 🙂

    • Znam ja da postoje i oni koji nista ne rade ali zbog takvih nas trpaju u isti kos. Jeste, savjest mi je cista i ne mislim da iko moze prstom pokazati na mene. Naprotiv, desilo mi se par puta da mi dodje neko poznat i prica kako je neko njegov bio kod mene i kako sam mu pomogla. Ako ne mogu pomoci ljudima, necu im ni odmagati. A sto se tice nerviranja, zaista ne vrijedi.

  2. Iskrena da budem – poznajem mnoge koji rade po raznim opštinama, isključivo stranački uvaljene. Verujem da ima izuzetaka, ali narod je ogorčen na administraciju bilo koje vrste. Sve dok je ovakvo bedno stanje u državi ljudi će pljuvati sve što stignu, teško je raditi sa ljudima, verujem. Čuvaj živce 🙂

    • Poznajem i ja, nažalost, i upravo zbog takvih i zbog neradnika opštine su na lošem glasu. Ne kažem da se u svakom odjeljenju jednako radi ali pošto je moje takvo da nemamo ni pola sata „praznog hoda“ u toku radnog vremena, smeta mi kad me pojedini ljudi prozivaju ni krivu ni dužnu. A da je teško raditi sa ljudima – teško je, nebitno da li je u pitanju administracija ili butik.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s