Moj momenat

Jelena je pisala da joj fali momenat. A ja ga upravo našla pa se prisjetih njene priče. Kafu volim da pijem sama, uz računar. Čitam, pišem, pijuckam. I mogla bih tako cijeli dan da imam vremena.

Jutro je počelo osmjehom, kao i svakog vikenda. Ova mala postaje sve svjesnija i zanimljivija pa je, jutrom, dok smo još u krevetu i ne mili nam se ustati, prebacimo kod sebe a ona vrišti, hvata nas za rukave pa ne zna gdje bi prije gledala, u mamu ili tatu. Tu radost treba doživjeti.

beba

I jedva se nekako natjeramo da ustanemo iz tople postelje u hladne prostorije pa skuhamo kafu koju ćemo piti, svako za sebe. On vani, uz cigaru; ja u kući, uz računar (ako Ona dopusti). Sinoć sam prekršila svoj princip da nema spavanja dok se kuća ne dovede u red jer smo pali s nogu oboje pa se nasmijano jutro nastavilo sredjivanjem krša i haosa dok je vesela djevojčica sve posmatrala iz svoje nove stolice za hranjenje (koja je, već mi se čini, pun pogodak). Kafu još nismo popili, čeka.

Utom, dolazi baba, cura vrišti (zna da će je ova uzeti), baba još srećnija, hoće da je vodi kod sebe (kuća do kuće). Spremam je i mislim kako ću taman imati dovoljno vremena da sve sredim. ALI… Onda, kao da me nešto lupi po glavi. Muž sipa kafu i odlazi ispred kuće a ja se mislim, koja sam budala. Kafa se već ohladila ali baš me briga, pijem je ja i hladnu.

Sjedam za računar, imam želju da pišem pa se riječi slažu same od sebe. One će pobjeći a nered neće.

I tako, kuckajući, dolazim do još jednog zaključka, opet da sam budala. Da može, svekrva bi Nju preselila kod sebe, ja bih morala samo da je hranim. Ja se, naravno, bunim. A bunim se i kad ona želi da je odvede na sat, dva ali ne zato što im ne dam da se „druže“ već zato što je meni neprijatno. Osjećam se kao da je iskorištavam, da joj „uvaljujem“ dijete i uvijek sam se protivila tome da je, kad idemo negdje, ostavljamo a muž je uvijek bio za to, bar dok je mala. A kad pogledam, koliko žena bi bilo srećno da ima svekrvu kao što je moja i koliko bi njih bez razmišljanja iskoristilo trenutke koje ja imam svakog dana.

Zato sam sad sve ostavila, bez grižnje savjesti pijem kafu a i muž me obradovao… Upravo čujem usisivač 🙂

Advertisements

2 мишљења на „Moj momenat

  1. Divota 🙂 Ljubi tu svekrvu, mamu ili koga već imaš i puno ih pozdravi od mene 🙂 Meni se to NIKADA nije desilo, u životu. Ne pitaj zašto, duga priča. Zato uživaj u momentu. Ja ovaj „moj“ koristim da proverim poštu, inače je danas ludnica: deca išla u školu, vetar orkanski, spremam, kuvam, imam goste za par sati, pravim picu i krofne, tako mi je kad znam jesti po tuđim kućama… 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s