Posao na poslu ili posao u kuci

Kako vrijeme brzo prolazi. Moja curica danas puni šest mjeseci. To je tako brzo prošlo i samo me podsjeca da cu ubrzo poceti i da radim.
A meni je tako lijepo kod kuće. Nekako sam se organizovala da sve obaveze zapisujem kao da su ‘poslovne’ i kad ih obavim, ja sam  ‘slobodna’. A neću moći tako kad kući budem dolazila u 17 sati. Još imam tu sreću da, uglavnom, ne radim vikendom.
Razmišljala sam i o tome kako bi bilo da prestanem raditi. Moja mama je napustila posao da bi bila sa nama. Ali njena plata nije izdrzavala porodicu pa je mogla to da priusti. I hvala joj na tome. Uvijek je kuca bila topla i rucak spreman na vrijeme. Ja se ne usudjujem na taj korak. Da On ima platu koja je dovoljna za sve, ne bih dugo razmisljala.
Nije da bih se ja zatvorila u kucu i pretvorila se u zenu sa keceljom. Nisam ja taj tip. Samo bih imala vise vremena da radim ono sto zaista volim, nakon sto skinem kecelju. Ovako, radim za platu na poslu na kojem mi je, na neki nacin, lijepo. Dolazim kuci, pravim rucak, obavljam kucne poslove, posvetim se djetetu i vec dolazi vrijeme za spavanje. A gdje je moje vrijeme, prijatelji, rodbina? Gdje je ljubav, da ne kazem brak? I, sve zbog novca. Zbog potreba koje se moraju zadovoljiti, ne zbog luksuza.
Znam, one koje ne rade, sad ce me osuditi. A ja samo imam toliko toga sto zelim da radim a necu imati dovoljno vremena. Ne bih samo sjedila u kuci, radila bih puno radno vrijeme u kuhinji, dnevnom boravku, u sobi, u dvoristu. Plata bi mi bila zadovoljan osmjeh moje djevojcice kad nam, nakon tih poslova, ostane cijelo poslijepodne za igru. Pa i za ono sto samo mene cini sretnom.
Do tih vremena, koja ce doci vjerovatno tek ako docekam penziju, uzivacu u ovom ukradenom vremenu na porodiljskom odsustvu. I jos dva puta tako, ako Bog da.

Advertisements

6 мишљења на „Posao na poslu ili posao u kuci

  1. Ne smeš da dozvoliš sebi da osećaš krivicu ili tuga zbog toga što odlaziš na posao. Posao je danas nužnost, bez druge plate je nemoguće preživeti, naročito sa sadašnjim našim potrebama. Ja sam jedna od onih „srećnih“ žena koja ima mogućnost da bira da ne ide na posao. Naravno, ta odluka nema veze sa lenjošću, već ima najviše veze sa mojim željama i željama moga muža. To je naša zajednička odluka. Inače, moram opet da naglasim, kao i hiljadu puta do sada, da žene koje ostaju kod kuće ne provode vreme isključivo u kuhinji sa keceljom. Ja sam tipično atipična domaćica koja pre svega „zabavlja“ svoj mozak, a onda su joj kućni poslovi na drugom mestu. Puno ulažem u decu, naš društveni život, u posao moga muža, doduše moj uticaj je tu indirektan, ali veoma važan. Lepo je za ženu da ima posao, naravno nas ne određuje i ne definiše ono što radimo, već ono što pružamo i osećamo. Ti ćeš uvek biti kraljica u svom domu, sa poslom i bez njega. Srećno!

    • Hvala ti na ovako iscrpnom komentaru. U potpunosti se slažem sa tobom. Da ne moram, bih radila. A da ne radim, sigurno ne bih bila vezana samo za kucu i kucne poslove i mislim da nijedna zena ne bi smjela to sebi da dozvoli, bez obzira da li je kod kuce zato sto mora (ne moze naci posao) ili to zeli. Izuzetak su one zene koje kucni poslovi zaista ispunjavaju a znam da ima i takvih.

  2. Počela sam da radim u novembru 2013. godine, posle 17 meseci odsustva zbog trudnoće i porodiljskog bolovanja. U početku zbunjena i pomalo izgubljena, ali sada posle dva meseca, sasvim organizovana i naviknuta na novi raspored. Svi smo imli period privikavanja, i sin i suprug i ja. Život se nastavlja i sve je super! Samo napred! 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s