Svekrva

Upoznala sam je sasvim slučajno, susret pri šetnji i prvi utisak je bio: „Prijatna žena“. Na vjenčanju mi je rekla: „Voljela bih da mi budeš ćerka a ne snaha“. Kad se beba rodila, pravila mi je ručak, peglala veš, čistila kuću.

I mogu li ja, poslije svega reći nešto loše o njoj. A zašto sve ovo i pišem!?Imam kolegicu koja ne vjeruje da postoje dobre svekrve. Ja vjerujem da postoje dobre žene, bile one svekrve ili ne. I uporno vodim „borbu“ sa tom kolegicom, tvrdim da griješi, ona to isto tvrdi za mene i tako u krug. A u čemu je, zapravo, kvaka!?

U toleranciji, prihvatanju razlika i poštovanju istih. Naravno, uz preduslov da je riječ o normalnoj osobi sa svim manama i vrlinama i naročito, lišenu zlobe jer, priznajem, i takve postoje.

Uzmimo za primjer jednu ženu dobrih namjera, principa nekom prihvatljivih, nekom ne, staromodnih i modernih stavova, ona sa kojom se u nekim stvarima slažete, u nekim ne. Žena od krvi i mesa. I ako je tako i posmatrate, reći ćete: „Dobra je“. Ako ste žena njenog sina, vjerovatno ćete reći: „Hm…“. Moja je takva. Ni predobra a ni loša. Ima svoje mane, ima i vrline.

Bila je tu kad mi je bila potrebna. Bila je i kad mi je trebalo da budem sama ali ona to nije znala a ja sam ćutala i nervirala se. Davala je savjete i kad ih tražim i kad ih ne tražim. Dolazila bi da pije kafu sa mnom a ja volim sama piti kafu. Stalno mi donosi novine sa receptima iako zna da im se ne radujem. Daje i savjete u vezi sa djetetom iako većinu ne primjenim. Komentariše nešto što bih mogla protumačiti da se odnosi na mene i radi mnoge druge stvari koje me nerviraju ali ne mogu zbog toga reći da imam groznu svekrvu i da su sve loše.

Nerviram se, često. Ali, sjetim se svih onih dobrih stvari koje je uradila i radi za mene, svih sitnica koje mi kupi bez povoda ili sa povodom, razgovora u kojima savjetuje da sama sebi moram biti na prvom mjestu (iako je moj muž njen sin), suza u očima kad priča o neostvarenoj želji da ima ćerku, poštovanja moje porodice i mene kao majke njenog unučeta i supruge njenog sina… tada mi lakše padne neka sitnica koja mi smeta a koja prođe već idući dan.

Kad se sve sabere i kad me neko pita kakva mi je svekrva, ja kažem: „Dobra“ a moja kolegica ne vjeruje. A ima istu takvu, bar po njenoj priči. I već tu dolazim do zaključka da i naša tolerancija prema njima mnogo znači u ocjeni. Ono što meni ne smeta ili nekako prećutim zbog onih dobrih stvari, mojoj kolegici je nedopustivo i onda je logično da će ona reći: „Loša je“.

Još jednom ponavljam, vjerujem da ima i loših ali to je zato što su loše kao osobe a ne zato što su svekrve. Jednom davno sam pročitala i zapamtila izjavu jedne snahe: „Moj odnos sa svekrvom je postao bolji kad sam shvatila da jedino njoj zamjeram ono što kod drugih normalno prihvatam“. I tačno je tako. Sve ovo što sam navela, ono što mi kod nje smeta, isto to radi i moja mama. Vjerovatno i sve mame ali njima, nekako, ne uzimamo za zlo.

I pored toga što nekad nemam živaca da slušam njene beskrajne priče o kućnim poslovima i što me izbije iz takta kad pita jesam li namazala bebi lice, mogu reći da mi je draga. Možda ću je nekad i zavoljeti, još je rano ali moja sverkva je dobra žena i još bolja baka mojoj curici. A ja želim da ona nosi lijepe uspomene iz svog djetinjstva, slike gdje se mama i baka smiju a ne probadaju pogledom jedna drugu.

 

Advertisements

9 мишљења на „Svekrva

  1. Meni je to super. Ja sam želela da imam takav odnos sa svekrvom, međutim, karakteri su nam isuviše različiti. Šta ja znam, možda sam bila navikla na moju majku koja je oduvem bila spremna da pomogne, veoma je aktivna, žena koja ne čeka da joj nešto dva puta kažeš, uvek ti se nađe, a onda sam naišla na svekrvu koja je sušta suprotnost, a plus mnogo voli da priča. Ja sam osoba od malo reči (to kompenzujem pisanjem), i veliki sam individualista, pa nisam nikako mogla da se naviknem na njen nači razmišljanja. Moja svekrva je tip žene koja bi htela satima da priča telefonom, ali kada ti je preko potrebna-ona jednostavno nestane, ćuti ili se naprasno „razboli“, iako je savršenog zdravlja, plus je jako mlada. Zbog toga sam malo ogorčena i ljuta, ali srećom, dele nas nekih 500 km, pa se naš odnos sveo na zajednički Božić i Uskrs i to je sve. Telefonski odnos me ne zanima, osoba koja nas voli to treba da pokaže delima, a ne blebetanjem.

  2. Spremila sam si izjavu jedne snahe, istina prava! I ja imam takvu svekrvu, otkako me upoznala govori da ima dvoje djece (do tad je bio samo sin jedinac), otkako su došli unuci, kaže da ima četvero djece 🙂 I ne, nije savršena, ali bome nisam ni ja. Isto me ponekad zagnjavi pričom, mogla bi danima imam osjećaj, ali da je usred noći probudim i nešto zamolim, učinila bi bez razmišljanja.
    I ja ću možda jednom biti svekrva, kažem sebi da ću pokušati biti drugačija od nje u onome što mi se kod nje ne sviđa, ali vjerojatno će i moja snaha opet pronaći koju zamjerku.
    Najviše od normalnog, zdravog donosa koristi imaju naša djeca. Oni uživaju u našoj ljubavi i ljubavi baka, gdje ćeš veće sreće ❤

    • Djeca u svemu tome najviše dobijaju ili gube, o tome trebamo misliti. A ovo za tvoju ili moju buduću snahu si u pravu ali ne možemo to nikada znati. Ja znam da svojoj neću pokušavati da budem drugarica kao moja meni a možda će mi ona baš to zamjeriti 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s