Za toplinu duše

Miholjsko ljeto iza nas, hladni dani su nam sve bliže. Smiješe se kišobrani, zaboravljeni u nekom uglu, tople sobe i dvoumljenje kad je vrijeme za izlazak napolje. Nema mi ništa ljepše od onog pogleda kroz prozor kad pada kiša, prolaznici preskaču lokvice, kapi kiše udaraju od stakla… a ja u toplom domu.

Ove godine imam priliku za mnogo takvih trenutaka. A da bi bilo dovoljno toplo, ponekad je potrebno imati i pravu opremu. Zimi (i uvijek kad je hladno) volim nositi priglavke. One prave, pletene vještom rukom moje tetke, mame i još poneke rođake, komšinice koje čuvaju ovaj zanat. One znaju da ih volim i često me obraduju. I nikada se nisu uzalud potrudile.

Слика

Слика

СликаСликаСлика

Слика

СликаСликаСликаСликаСлика

A ove, meni posebno važne, imaju i posebnu priču. Moj muž ih je kupio od jedne bakice koja ih je prodavala tako što je ulazila u razne kafiće, nadajući se da će zaraditi koji dinar. I više me je dirnuo taj njegov gest, da pomogne njoj nego namjera da ih kupi baš meni. Iako su koštale mnogo više nego što bih ih ja ikada platila, shvatila sam da nemaju cijenu.

Слика

 

Za kraj, jedne najdraže, stare 35 godina, baš kao i tata njihove sadašnje vlasnice…Слика

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s