Da, lako je meni

Ja sam jedna od onih „sretnica“ koje mogu da rađaju djece koliko hoće jer ima ko da mi pomogne. Svekrva u susjednom dvorištu, mama nekoliko ulica dalje. I ja bezbrižna. Tako to izgleda sa strane.

Kad spomenem da želim troje djece i to sve zaredom, prvo naiđem na čuđenje pa na oduševljenje, ponekad i na kritike (zaboga, kriza je) ali sve to uz nezaobilazni komentar: „Lako je tebi. Imaš mamu i svekrvu blizu“. Da, imam! Ali, ja rađam djecu i stvaram porodicu sa svojim dragim a ne sa mamama. Naravno, nikada ih ne bih isključila ali zna se šta je posao za bake a šta za mame.

Ne tražim i ne želim njihovu pomoć iako bi obe sve ostavile i dotrčale iste sekunde. Ali, ja želim sama da osjetim te čari majčinstva i žongliranja između kućnih poslova, brige o djetetu i igranja sa njim. Pa šta ako nemam vremena za sebe!? Proći će i to. Možda ja griješim ali zadovoljnija sam kad se vratim kući i zateknem isti onaj nered koji sam ostavila nego kad ugledam da je veš pokupljen i uredno složen. Trebala bih, valjda, biti zahvalna ali ja nisam. Čeznula sam za svoja četiri zida i kad sam ih konačno dobila, onda želim i sama da ih uređujem.

Imam drugarice koje često kažu: „Lako je tebi.“ I mrzim tu izjavu. Sticajem okolnosti, ove sedmice nema ni mame ni svekrve da uskoče. I sticajem istih okolnosti, obavezala sam se (dobrovoljno) da kuham ručak svekru i djeveru a inače, ne kuham svaki dan jer često nema potrebe za tim. I sada, bez „pomoći“, uz obavezu svakodnevnog kuhanja i suđa x2, uz muža koji, zbog posla, većinu dana nije kod kuće, ja stižem i da pišem i da se odmorim i da obavim sve poslove u kući. I tek sada mi je lako jer je onako kako ja želim.

Слика

Da ne bude zabune, nije mi svekrva od onih namćorastih niti onih poput „Vegete“, da se u sve mješaju ali ja svakako želim svoj mir i želim svoje obaveze završavati kako koju stignem pa na kraju dana, dići noge na sto i zadovoljno se osmjehnuti samoj sebi jer, sve sam to sama postigla.

Možda ja griješim, ispravite me ako je tako jer, ponekad jedem samu sebe što sam takva, misleći kako ja nisam u pravu, kako je u redu da prihvatim njihovu pomoć (koja mi nekad bude samo medveđa usluga), trudim se da to promjenim kod sebe ali ne ide, pa ne ide.

 

Advertisements

2 мишљења на „Da, lako je meni

  1. Kada se deca u pitanju, zna se šta je bakin posao a šta mamin: bake su da vole i razmaze, ne da vaspitavaju i hrane(nemoj bukvalno da me shvatiš). Bar ja tako mislim. Da se igraju, stvaraju uspomene, oplemenjuju iskustvom…koje treba i mi da prihvatimo, ako smatramo za ispravno. Sve više od ovoga je „trpanje nosa u moju šerpu“. Imala sam mnogo problema zbog ovakvog stava (od strane mame i svekrve), i danas ih imam, ali – veruj mi – isplati se. Budi svoja 🙂

    • To se i trudim, i to ne samo oko djeteta već i oko kuće, uopšte. Znam da to njima izgleda kao da sam svojeglava i ne prihvatam savjete ali ja zapravo ne prihvatam nametanje. Saslušam uvijek ali nisam dužna da uradim kako one misle da je najbolje. Još se dobro slažu pa kad imaju isto mišljenje, kao da se urote protiv mene 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s