Organizacija ili izgovor!?

Otkako se Ona ušetala u moj život, tražim načine da se organizujem. Nemoguće je pored male bebe održavati kuću toliko urednom kao da će svaki čas neko da dođe i istovremeno, odmoriti se i naći vremena za sebe. Podrazumjeva se da je sve to moguće raditi u vrijeme kad ona spava.

Da se razumijemo, nisam ja neki radoholičar niti sam ikada patila od toga da sve bude pod špagu, naprotiv. I kad sam imala dovoljno vremena, nisam non-stop držala krpu u rukama niti mi je bilo važnije oprano suđe od šetnje po lijepom vremenu. Oprala bih suđe kad se vratim. Ali, sada se sve promjenilo. Ne mogu raditi kad hoću već kad mogu. Tako sam, čitajući razne savjete i iskustva, shvatila ono što je već jasno. Stvar je u organizaciji. Možda će se neke od vas nasmijati, prevrnuti očima, ismijati me a možda i neće. U svakom slučaju, pokušala sam i sada je mnogo lakše.

Prvo sam poslove podijelila na dnevne, sedmične i mjesečne. I mnogo mi je vremena trebalo da sebe natjeram na tu rutinu ali, isplatilo se. Svakog jutra, očistim wc-šolju i lavabo i uradim nekoliko vježbica (zaboravih spomenuti da se u svim tim „obavezama“ krije i nešto samo moje). Uveče sredim nered po dnevnom boravku (sve ide na svoje mjesto), ostatak suđa, osušim sudoperu, prebrišem šporet, izglancam staklo na stolu i izbacim smeće. Kakva je radost ustati ujutro, skuhati kafu i ne misliti kako bi bilo lijepo piti je u sređenom domu. U tom dnevnom rasporedu se podrazumjeva ručak, suđe i ostale „sitnice“ koje nisam pisala.

Ponedeljkom uključujem mašinu, peglam ako se veš osuši, brišem prašinu na policama, pločice u kuhinji, vrata kuhinje i frižidera… Utorkom peglam ostatak veša, usisavam, obavljam kupovinu… Srijedom… Četvrtkom… Petkom… da ne nabrajam dalje, svaka od nas zna šta mora da radi. Mada, moram priznati, ja sam te svoje obaveze svela na minimum, ono neophodno i osnovno, bar dok je beba mala.

A za neke „velike“ poslove sam odredila datum u mjesecu kad trebaju da se rade.

Subotom i nedeljom ne radim ništa osim onih dnevnih obaveza. Ponekad i ne kuham. Uživam sa porodicom i prijateljima.

Kad sam svojoj mami spomenula svoj „plan“, logično, smijala se. Kaže, pa ne radi se to tako, radiš kad imaš vremena i kad vidiš da je došlo vrijeme. E, draga mama, ja onda nikad ne bih radila. Kad imam vremena, ja bih radije da odmorim jer, kao što spomenuh, nisam neka radoholičarka a neke bi rekle, ni domaćica. Ja to, opet, drugačije gledam.

Imam jednu radnu kolegicu, žena ima ćerku stariju od mene. U ranim tridesetim je ostala bez muža sa dvoje male djece i dan-danas pati za njim. Najteže mi padne kad priča koliko je bio pažljiv i dobar prema njoj a kako su malo vremena provodili zajedno. Dođe vikend a ona pošalje njih troje u park kako bi mogla u miru da sređuje stan. Umjesto da zajedno šetaju, igraju se sa djecom. Da je tada znala da će im sreća kratko trajati, vjerujem da bi drugačije razmišljala.

Zato, briga me šta će ko da kaže. Ako veš perem ponedeljkom i četvrtkom, neću da se opterećujem punom korpom već u subotu. Čak i ako malo „promašim“ raspored zbog, meni važnijih stvari, ništa strašno.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s