Ćutanje

Kao dijete, uvijek sam bila zadovoljna onim što imam i onim što jesam. Nije da sam sad nezadovoljna ali nedostaje mi taj osjećaj da je baš sve u redu.

Sada bih voljela da sam drugačija. Da znam reći ljudima ono što zaista mislim a da se ne plašim da ću ih uvrijediti ili da će se, ne daj Bože, naljutiti. Da sama sebi budem na prvom mjestu i da me ne zanima tuđe mišljenje ako će to meni donijeti mir. Samo mir, ne mora i sreću. A ja ćutim, zarad dobrih odnosa. I hiljadu puta u sebi vodim zamišljeni dijalog i objašnjavam, na lijep ili ružan način, ono što moram i sve se dobro završi pa tako i odlučim da ću već prvom prilikom to sprovesti u djelo. A kad se pojavi prilika, ja klimam glavom, kao sutra ću, izdržaću još malo a kasnije opet onaj dijalog u glavi i ja ispočetka ludim.

A pravim se da je sve u redu, nisam od onih koji će pričati iza leđa. Znam kome mogu da se požalim i to je sve. Ostali mi zavide a ja ne objašnjavam, puštam ih čak da me potajno krive zato što ja imam nešto što oni nemaju. Neka, neka misle. Слика

Možda će mi jednog dana biti nebitno šta bitni ljudi misle o meni (pritom mislim na meni bitne ljude). Do tada, smješkaću se i u sebi psovati, rugati se kao djeca, ponekad zalupiti vratima kad niko ne čuje, čisto da zadovoljim svoje potrebe. I sve će biti dobro.

 

Advertisements

2 мишљења на „Ćutanje

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s