Ja – mama!

Cijeli mjesec i još dva dana su prošla od trenutka kad je za mene počeo novi život. Nešto sasvim drugačije od svega što je do sad bilo, neprocjenjive vrijednosti i neopisivog osjećaja za one koji to još nisu doživjeli. I meni su pričali kako je, odobravala sam svaki komentar i pokušavala da se uživim u priču ali priča je jedno a sopstveno iskustvo nešto drugo.

U mjesecu iza mene sve se promjenilo. Neprospavane noći, cimanje na svaka dva sata, doručak ostavljen na pola, svakodnevne suze iz znanih i neznanih razloga, raščupana kosa i nedostatak vremena za sebe, kuća u haosu… Kako je vrijeme prolazilo, navikavala sam se na novonastalu “situaciju”, polako učila kako da se organizujem i svakim danom bilo je sve bolje i lakše. Već sad redovno doručkujem, ručam, večeram, mogu da se sredim tako da bar ličim na žensko, nekad i odspavam, hormoni su valjda došli na svoje pa više i ne plačem.

Sve se vraća u normalu i život mi sve više liči na onaj koji sam imala prije tog magičnog trenutka u kome su spojeni najveći bol i najveća radost jedne žene. Ovaj novi život ipak ima nešto zbog čega ne žalim neprospavane noći pa da traju i zauvijek. Pored mene je malo, bespomoćno biće koje zahtjeva potpunu pažnju i posvećenost, bezuslovnu ljubav i mnogo nježnosti.

Cijeli jedan mjesec i dva dana podsjećam sebe da sam ja mama, da je u mom naručju moja kćerka i da je sve ovo stvarnost a ne samo lijep san. Ja, zapravo, živim svoj san ali čini mi se da toga još uvijek nisam dovoljno svjesna.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s