KIša

Pada i podiže prašinu, širi miris ljeta i vrelog asfalta. Iako ljeto još nije. I vraća uspomene…

Vrelo ljetno popodne, bezbrižna igra na ulici sa ostalom djecom, vika i galama. Ništa nije najavljivalo pljusak, onaj ljetni ionako dolazi nenajavljen. Nismo se skrivali ispod krovova, nismo bježali u kuće. Potpuno mokri, nastavljali smo da se igramo, plesali smo na kiši. Pamtim taj događaj kao nešto posebno iz djetinjstva. U tom trenutku, bilo je samo zanimljivo. Roditelji dozivaju, grde nas, neki se smješkaju, svjesni naše razdraganosti i bezbrižnosti. Valjda su znali da smo baš tad stvarali uspomene.

Da smo se sakrili od tog pljuska, bio bi to sasvim običan dan, brzo zaboravljen. Da se neko i prehladio, suzne oči bi se razbistrile vrlo brzo i nastavili bismo igru. Ovako, imamo nešto posebno za pamćenje.

I svaki put kad pljusak iznenadi grad, sjetim se tog dana i poželim da ih je bilo više. I u sebi se zahvaljujem svojoj mami što je dozvolila da ostanem vani…

slika preuzeta sa interneta

Advertisements

2 мишљења на „KIša

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s